Tekst pesme
Sad - 357 

Rodjeni smo isti pod kapom nebeskom,
Nosimo isti znak,
Znas da je zivot jak,
Svako zeli da ubije neki strah...
Znam za jedan plan
Da ne svane dan
Sto ga skroji neko bolestan,
Da nam pokaze put do hada,
Proklet bio,rekoh mu nikada !
Braca i sestre bez pamet prave
Izgubice duse,ljubav,srecu i glave...
Na obali ceznje vodu ne vide` piti,
Vodu gazim do pasa,vodom stadoh se miti,
Biti sve u jednom je zelja
To je frka i panika mojih neprijatelja,
Jer samo znam za suze i snove
I glavom da razbijam okove.
O cemu se radi kad sve ti se gadi,
Ukus krvi i zemlje novo stablo se sadi,
Dok ploca se vrti od zivota do smrti,
Ne treba skola da osetis bola...
Kazem moja mladost puna zivota,
Nova era je ceka zar da gine od skota,
Biti smrznut,biti dim,
Biti nestoi sto nije film...
Mir...
Bicu miran u njemu,
Pravdu necu da trazim,pravde ima u svemu,
Hocu dobro,necu zlo...
Ej,covece,to je to...
Dosta je dosta jaki ko stene
Nedao bog da lavina krene,
Gresni da vide sto cinise vazda;
Sto htese da pokazu ko je gazda...
Masta mocnih i glupost malih
Samo zna udri,tuci,razvali,
Bajke za decu od slajma i bluda,
Znakovi svuda a pitas me kuda...
Tuda gde je poceo vek
Hocu da hodam kao normalan covek,
Vreme leti a pitas me kad....
Kako kad...sad