Tekst
Misli o moci - Beogradski Sindikat 

E da odvojim od kukolja zito, ja bicu nam sito i da dodam pritom ko razmislja plitko bice mleven sitno

Ja sa jos par drugova tangenta usnulih smo krugova sve zbog srca drhtaja neshvacena grupa nesudjeno luta trazi sta? ko to zna? valjda ono sto je sreca sama i usput brdo znanja a samo znam ja do tada po cenu zivota to je neprestana potraga ali putem skroz zamke vrebaju svakakve ko sto sada zla zlatna sarena i sjajna precica je most ali posle prvog koraka moja noga propada jer ga ne mogadoh preci noseci na pleci teret znanja krhkoga sto od najvis ih vrhova je veci vicem stani skreci ali takva je sudba gubim dobrog druga na drugoj je strani vec i dani su mu odbrojani shvatam tezim putu tezem zato ja ne mogu tuda ja moram preko brda!

U trku sam se nasao obavijen maglom kako bez cilja lutam vecnosti dostojan trenutak napravi mesta viziji puta pogled sa ruku sklonih u praznini misli izdanak stvorih zavet istini polozih i zatim u nepoznato zaronih braca mi po postanku koje vremenom poceh drugovima da zovem pored mene sada hodaju ko jedno pravca drzimo se note ipak nejaki ne mogase se izboriti sa silinom od nepoznatog straha poljuljana misao sto obasja im laksi put uze maha zaslepljeni srece prividom u zamke celjusti usetase prevareni zeljom im nametnutom u vec nosti tminu zalutase sa tuge kamenom oko srca bez osvrta odlazim dalje kroz maglu nazirem obrise uzvisenja ka cijem vrhu put me salje.

Pola puta iza sebe, ispred neobicna gora les
Kroz redove se siri vest: vreme je za poslednji test
Gde ratnikove svest stavlja se na vagu, da li je jak
Da nastavi sagu.teret znanja, koji nosi, vidi se u tragu
Koji ostavlja za sobom.vaga preliva
Kap po kap delu dobrom, celiva
Svaku ranu stecenu borbom
Sada korak postao je brz i, put postao je duzi
Razum koji skrene vec no ostaje da kruzi
U samoci, beznadezno trazeci svoje mesto moci.

Dugo sam po bespucu tragao dok nisam nasao drevno brdo iskusenja sto ga cine i blato i zlato i na vrhu mudrosti plato
Dugo sam dobro i zlo vagao gde broj nam se osuo ali sad smo cvrsto zajedno oslonac jedan drugom
Prljavs tinu i blato savladasmo lako ali ne uspe svako jer potisteni zaostatkom da brze premoste litice koracase od ivice do ivice sa zlatom a blizeci se visini ono dobija na cistini a u blizini vrha svaka ivica je krhka
Otvaram oci pa ja sam vec na mestu moci meditacija put sa koga mnogi nece doci na pocetak nas vraca misao opstala u vremenu postala je jaca izgubljen u snu izgubljen na javi duh odlutalih trazeci put pravi jasno za kajanje je kasno nema nas mnogo ostali su probrani sposobni u odbrani za nalete spolja spremni svako na svojoj strani ne gledam preko ledja tamo sam drugove poredjao ovo je sreca ovde smo vecno

Beprekorno spokojan daljinu sada posmatram dokle pogled seze mnostvo onih koji mestu moci teze podleze u zlatne mreze upleteni zbog greske pokusaj da beze sve vise nit steze iscrpljeni ostaju da leze...

Drhtaj stalne energije izvorne unosi nemire osecaj nesklada telom previre zbunjen ne vidim neprijatelje bacam pogled na drugove da li neko pokleknuo je u odbrani su rupe nemoguce borbe ne vidim tragove osvrt mestu moci tamo slike pomame ostricom neciste namere uljezi iznutra ne sa strane bolno mesta skrnavljenje poverenja koprena sada se skida uljez ima lika moga saputnika tada od jednog puta postala su dva neocekivana izdaja

I pre borbe pocetka moja nazire se pobeda ali cemu to kad ne umanjuje gubitak sjaja ovog mesta suvise je velika tuga da li zbog mesta da li zbog druga svu snagu usmeravam kuda njihove zelje vode gde pod naglim teretom snage i izgubljenog zajednistva ruse se stubovi pohlepe i oni sami ostaju zatrpani razilazi se prasina iz nje izbija svetlost srecan sam jer shvatam obnovljenu svetost preostali i iskrenosti zato sada ponovo su isto i sjaj i mesto

Otvaram oci pa ja sam vec na mestu moci sekund ili stoleca ja napustam meditaciju u tom stanju oko mene svi su tu i dalje u snu da li ovo slike proslosti ili buducnosti bejahu boravim u pitanju da resim ovu zagonetku nejasnu ponovo se koncetrisem i zaranjam u nju.