Tekst
Andjela - Djordje Balasevic 

Moja je draga vestica...o tom ni reci nikome...
Na zidu ispod ikone sara srca i slova...
Ume sa retkim travkama...mundari tajno s cavkama...
U san dozove dobre trolove...i uvek osvane nova...
Kada prode ribljom pijacom svi sapucu :
Evo je...bice nevolje...
Ali blenu kao pijani njenom podsuknjom omadijani...

Moja je draga najbolja...andeo dobrog naboja...
Prosek u nedra prolije...i eto ti carolije...
Druge mi za cas posade bezbojnu ruzu dosade...
Drzimo palce vrag i ja da potraje ta magija...

Moja je draga vestica...uvraca trista prepreka...
Odavde do beckereka...i oko carde kod zablja...
Kad se na putu zadrzim...paprenu corbu zaprzim...
Munja se nebom razmaze...kao zlatna sablja...
I samo baja,i na pertle mi vezuje cvorove...sto sve govore...
Al dok mirno spava posten svet...dugo se mirimo...to je tek vatromet...