Tekst
Branislava - Djordje Balasevic 

U prvi suton jesen je napala na kej...
Park se sepurio u zutom ko stari usminkani gej...
Na uglu glavne i dunavske u moj je prostor krocila
Titrava poput svece slavske...senka sa njenim ocima...

A bila je cvetak...no,to je jucerasnja vest...
Svi smo mi gospodari sveta tu negde sa dvadeset i sest...
Nas grad je bio njen licni atelje...veliki film se snimao...
Bila je jedna od tri zelje koje sam ikad imao...

Za druge je smisljala slatke kolekcije...vise ukrase...
U bojama neznim i toplim...
Za sebe zaketice od nekih grubih stofova...
Nisu vredele lekcije...navukla se
Na pilule i dzenis dzoplin...
I prve paketice od onih propalih grofova...
A pricu je moju slusala skepticno...
Za nju je ,naravno,to bilo totalno fals i pateticno...
Male banalne strasti...ljubav,ljubomora,ceznja i bol i tom slicno...
Uzas...pateticno...

U prvi suton odjednom je zahladilo...
Davno sam nacuo da je ''na zutom''...nije me iznenadilo...
Do gala revije smo,eto,napokon stigli...
Dame i gospodo,ofucana kolekcija za strasila...
Na koncu prica vodi igli...e,lutko...super si model sasila...
Ja sam preed zivot istupio najezen...i razdrljen...
Ko pred streljacki vod pred u zoru...
I strah me...nepromenjen...dok metak putuje...
Al sa sudbinom se natezem...onako zagrljen...
Ko dve pijane lude na soru...
Znam,kaljavo ordenje na mom kaputu je...

Pricaj mi malo o patetici...
Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici?
Pricaj mi malo...ili nemoj?