Tekst
Dok gori nebo nad novim sadom - Djordje Balasevic 

Da se ne lazemo, nije to bio neki most
Od onih podignutih da bi se u njih gledalo
Ne pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo
I pod njima prvi put poljubilo
Ali ponekad ga je ona prelazila svojim uobrazenim kadetskim korakom
A mesecina se kao deverika lovila u mrezu njene kose
Po tome cu ga, eto, pamtiti

Rat je kao pijan svat prosao poljem senlucio celu noc
Kaleci bes na ranom zitu i tek niklom bostanu
Zasto? ne pitaj se, jer tako je bolje i bog je pristao na to
Ratovi prolaze, a ljudi, eto, ipak ostanu

Za zlo sam teski laik no, to je stara prica
Znas vec: bila jednom dva brata i to
Kad sklopim taj mozaik ostane mi kamicak
I to smo izgleda mi?

Ma, hitni papuce u vis, zalosna panonska vilo
Za tvoje dugme sedefno ja nocas kraljevstvo dajem
I lupni daire o bok ramena pospi aprilom
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem
Zaigraj bosa i prkosna
Dok iznad novog sada davo pali svoja kandila

Zad na reci tamni cim se sumrak zgusne
Dunav je pred zoru prek
Plase te aveti sto maglom brode teskim skelama?
Ne, strah nije pravi ruz za tvoje usne
Resi ga se jednom zauvek
I veruj zvezdi koja zraku tvog zivota prelama

Nije to prva neman sto preti dahom vatre ne
Ali ljubav je vitez
Arhandjel s macem, spreman da i tu alu satre
Da i samo ceka tvoj znak