Tekst
El kondor pada - Indexovo Pozoriste 

Ja vozim stelth-a 117-a,
Nevidljivog,
Taj ponos nato-a,
I gadjam bombama,
Po srbima.

Al' jedne noci primecen sam ja,
Iznenada,
Uz pomoc radara,
Il' neceg drugoga,
Jebem li ga.

Znam samo da me neko rosno zajeb'o,
Kao ne radi,
Taj pvo.
More, kad puce nesto odozdo,
I razvali mi,
Kvacilo,
Nevidljivo,
Stelth-ovo.

Sta me snadje, plakao sam ja,
Dok padao sam,
Dole prema njivama,
Prepunih seljaka,
Sa vilama.

Olesice me ceta ratara,
Kad me u'vate,
Negde usred atara,
Zbog onog svetskog zandara,
Onog, onog klintona.

Al' srecom, evakuisan sam ja,
Sa 32,
Helikoptera.
E sad, sto srbi dole gledaju u mog,
Bombardera,
Nevidljivog - sta da radimo,
Srusenog, slomljenog,
I pokojnog.

More, samo da sam znao ja za to,
Da jos im radi,
Taj pvo.
Ma niko ziv me ne bi nater'o,
Da ratujem za,
Neko tamo kosovo,
Jer nisam siguran,
Ni gde je to.

Ne, ja stvarno ljudi nisam siguran,
I ne znam gde je to.
Gled'o sam tamo neke mape,
Ali znam samo da je tamo daleko.
I nek' sad ide malo tamo onaj sto je mene,
Tamo poslao.
Ja se dole ne bih vise,
Zadrzavao.
Radije bih se vratio,
U svoj kolorado.